Sedmi po redu album Kveikur islandska grupa Sigur Ros realizovala je kao trio pošto je klavijaturista Kjartan Sveinsson napustio bend. Pevač Jonsi zajedno sa preostala dva člana poveo je grupu u mnogo opasnije vode nego što je to bio slučaj sa prethodnim CD-om Valtari.

Posmatrajući ga kao celinu novi album Kveikur predstavlja neku vrstu borbe između svetlosti i tame i pun je zastrašujućeg naboja.

Početna "Brennisteinn" kreće sa oblakom statičkog elektriciteta i teškog zvuka bas gitare i predstavlja ono što se može očekivati na celom albumu, a to je izmena tame i svetla, mračnih, pomalo zastrašujućih tonova, energične svirke ritam sekcije, nezemaljskih eteričnih vokala tenora Jonsija kao i melodije koje se probijaju kroz svu tu gužvu.

Dovoljno je pogledati pomalo zastrašujući spot za početnu numeru, da bi se posle druge pesme "Hrafntinna" sa duvačima i gudačima, koja zvuči pomalo himnično, odjednom pojavio singl "Isjaki" koji se uz sve instrumente, gitare naročito, kreće u pravcu prave pop pesme koja odmah zaokuplja pažnju i ulazi u uvo. Sam spot za "Isjaki" je vrlo minimalistički, gledalac prosto ne zna šta vidi u spotu.

Sledeća "Yfirbord" je dosta mirnija iako psihodelična sa Jonsijevim tradicionalnm vokalom. Ipak i tu oblaci statičke energije probijaju a ritam sekcija nema mira pa s vremena na vreme ubrzava pesmu, rascvetavajući je da bi završila sa mirnim duvačima, procesovanim vokalom čime totalno zbunjuje slušaoca.

"Stormur" počinje sa klavirom, melodičnim pevanjem Jonsija, a ritam sekcija lomi li lomi u pozadini. Tu su i gudači ali to je sve veoma gusto postavljeno tako da slušalac biva usisan u taj zvučni kovitlac. Uz "Isjaki" ovo je najmelodičnija pesma na albumu.

Naslovna "Kveikur" počinje sa distorziranim, pomalo industial gitarama a nastavlja se militantnim ritmom i prigušenim vokalima a završava se u masi buke.

"Rasfstramur" je pastoralna kompozicija sa narastajućim violinama ali ritam sekcija i dalje čini svoje neuzaustavljivo napredovanje. Da li tu ima uticaja My Bloody Valentine ili ne, pitanje je sad.

"Blaprađur" počinje kao prava balada, ali u pozadini se čuje režanje instrumenata. Dakle nikad mira, daleko od onih prvih radova grupe i albuma Von i Aegytis Byjrun.

Napokon poslednja numera, instrumental "Var" donosi malo predaha i predstavlja pravu oazu mira uz klavir i gudače. Smiraj, spokoj, nakon ovako uznemirujućeg albuma.

Sigur Ros su doneli dobru i hrabru odluku da krenu novim pravcem. Neko će ovakav zvuk grupe i album da prihvati, neko neće. Kao što i sami vidite, ja jesam.